Курилди: 360, юклаб олинди:120
Инглиз тилида сўз туркумларини чегаралаш муаммолари
|
Файл: 3.rar
|
Ҳар бир тил минглаб лексемаларга эга. Уларни тасвирлаётганда ёки изоҳлаётганда ҳар бирини алоҳида таҳлил қилиш мумкин ёки мавҳум хусусиятларини ҳисобга олиб уларни гуруҳларга бирлаштириш мумкин. Тилшунослар икки усулни ҳам тадбиқ этиб кўришди
|
Курилди: 120, юклаб олинди:98
TYPOLOGICAL CATEGORY OF GENDER
|
Файл: 4.rar
|
The typological category of gender consists of the notions of natural (biological sex and the grammatical (formal) gender. The connection of this category with the natural sex is in the animals and birds.
|
Курилди: 231, юклаб олинди:158
АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ
|
Файл: 5.rar
|
В современном языкознании нет единого мнения по вопросу о сущности и определении фразеологического оборота как языковой единицы. Существуют теоретические разногласия по поводу объема фразеологии и характере языковых фактов, трактуемых как фразеологизмы.
|
Курилди: 136, юклаб олинди:87
Ғарибий ва Чархий
|
Файл: 6.rar
|
ХIХ асрнинг иккинчи ярми ва ХХ аср бошларидаги ўзбек адабиёти адабиёти миллий уйғониш ва маърифатпарварлик ғояларининг устиворлиги, халқчиллик характери, ижтимоий мотивларининг фавқулодда ранг-баранглиги билан адабиётимиз тарихининг алоҳида босқичи сифатида аҳамият касб этади. Шу билан бирга бу давр адабиёти вакиллари ўлмас ғояларни тараннум этган мумтоз шеъриятнинг, унинг бир неча асрлик анъаналарининг давомчилари бўлиб ҳам майдонга чиқдилар.
|
Курилди: 201, юклаб олинди:162
“НАСИМИЙ ФАЗЛИДИН ЭЛ БЕХАБАРДУР...”
|
Файл: 7.rar
|
Мазкур сатр Қўқон адабий муҳитининг етук номояндаларидан бири Муҳйи Ҳўқандийнинг шоир Абдуллажон Насимийга бағишлаб ёзилган олти шеърининг бирида учрайди. Шеър “Дар жавоби ғазали Насимийи Хўқандий, ки изҳори ихлос ва обрози эътиқодмандий намуда, ба фақир Муҳйи тавсифнома навишта. Фақир ҳам дафъатан ин жавҳари посуқро дар силки назм кашидам”, деб тўлиқ номланган.
|
Курилди: 172, юклаб олинди:103
Фурқат шеъриятида хаёлий ва ҳаётий аёл тимсоли
|
Файл: 8.rar
|
Мумтоз шеъриятнинг хос хусусиятларидан бири аёл шахси, унинг шаклу шамойилини мадҳ этиш, феъл-атворидаги турфа товланишларни кўрсатиш ва шу орқали шеърий асарнинг етакчи қаҳрамони ошиқнинг ҳис-туйғу ва кечинмаларини тасвирлашдан иборат.
|
Курилди: 207, юклаб олинди:135
Курилди: 182, юклаб олинди:107
Мустақиллик ва ёшлар баркамоллиги.
|
Файл: 10.rar
|
Мустақиллик мохияти ва ахамиятини сархисоб қиладиган бўлсак , бу ижтимоий ўзгаришда ёшларнинг ўрни мухим. Мустақиллик туфайли ёшларнинг дунёқараши ўзгарди. Уларнинг ғурур, орият, шаън ва номус туйғулари кучаймоқда. Ҳаётга ва меҳнатга муносабати, Ватанга, она заминга меҳри, эгалик ва масъулият хисси кучайди. Бир сўз билан айтганда ёшлар ўзлигини англай бошлади.
|
Курилди: 193, юклаб олинди:114
Баркамол авлодни шакллантиришда тарих фанининг ахамияти
|
Файл: 11.rar
|
Ҳозирги дарвда мамлакатимизда 18 ёшгача бўлган ёшлар умумий аҳолининг тахмиман 40 фоизини, 30 ёшгача бўлганлар эса 64 фоизини ташкил этади. Шу сабабли ёшларнинг тарбиясига, камолотга етишига, ҳуқуқларини ҳимоя қилишга эътиборни қаратиш давлат сиёсатининг устивор йўнлишларидан бири ҳисобланади.
|
Курилди: 214, юклаб олинди:106
ШОИР ҒОЗИЙ
|
Файл: 12.rar
|
Қўқон адабий муҳитининг етук шоирларидан бири бўлмиш Ғозий тўғрисидаги дастлабки маълумот шу адабий муҳитнинг раҳнамоси ва хомийси ҳисобланган Умархон Амирийнинг топшириғи билан Фазлий Намангоний томонидан тартиб берилган “Мажмуаи шоирон” тазкирасида учрайди.
|
Курилди: 192, юклаб олинди:114
СОЗДАНИЯ МУЛЬТИМЕДИЙНЫХ ЭЛЕКТРОННЫХ УЧЕБНИКОВ
|
Файл: 13.rar
|
Аннотация. Целью настоящего статью является обмен опытом по созданию мультимедийных электронных учебников, предназначенных для самостоятельного изучения студентмами дистанционного обучения.
Ключевые слова. Мультимедийные электронные учебник, субъекты образовательного процесса, образовательная информация, образовательные технологии, информационные технологии, гипертекст, гипермедиа, мультимедиа.
|
Курилди: 269, юклаб олинди:195
РУС ТАРЖИМА ТАРИХИ
|
Файл: 14.rar
|
Таржима тарихи билан боғлиқ асарлар кўп эмас, А.В.Фёдоровнинг таъкидлашича, таржима тарихи тил, адабиёт, санъат, жамият маданияти ва маънавияти тарихи билан чамбарчас боғлиқ бўлганлиги сабабли, қолаверса таржима турли тиллардан бошқа тилларга таржима қилиш жуда кўп мехнат талаб қиладиган мураккаб жараён эканлиги бу борада илмий ишларнинг камлигига сабаб бўлади.
|
Курилди: 199, юклаб олинди:105
Teaching writing reproductions
|
Файл: 16.rar
|
In order to develop language fluency, students are taught to summarize and retell what they have read. According to widely accepted methodological principles, these ‘reproductions enables students to present their ideas using standard forms, to enrich their vocabulary, promote the development of logical thinking and curiosity, widen their horizons, teach them to work independently and help them to overcome learning difficulties.
|
Курилди: 257, юклаб олинди:164
Курилди: 196, юклаб олинди:142
BITIRUV MALAKAVIY
ISHI
|
Файл: 1.rar
|
Xususan, tabiiy fanlar fizika fani sohasida kompyuterdan didaktik materiallardan foydalanib mavzular bayonini tasvirdagi animatsiya harakatlar, yani tabiatda o’z ko’zi bilan ko’rish imkoni bo’lmagan fizik jarayonlarni o’ziga xos tarzda namoyish etish juda katta amaliy ahamiyat kasb etadi.
|
Курилди: 100, юклаб олинди:25
Microsoft Excel электрон жадвалида ишлаш
|
Файл: 4.rar
|
Ҳозирги кунда техника кенг чўққиларга эришган бир даврда, техника билан ҳамнафас бўиш келажак авлод вакилларининг мақсадларидан бири ҳисобланади. Педагогика олий ўқув юртлари талабаларининг информатика бўйича етарли билимга эга бўлишлари, шу билимларга таянган ҳолда ҳозирги хаётимизнинг ажралмас қисми, компьютердан бемалол фойдалана олишлари давр талабидир
|
Курилди: 495, юклаб олинди:328
Курилди: 154, юклаб олинди:56
Курилди: 221, юклаб олинди:186
o‘qitishda didaktik metodlardan foydalanish uslubi mavzusidagi
|
Файл: 7.rar
|
Akademik litsey va kasb – hunar kollejlari uchun “Fizika” fanidan o’quv dasturi
Ushbu o’quv dasturi Oliy va o’rta maxsus hamda Xalq ta’limi vazirliklarining 2003 yil 16 oktyabrdagi 256/151 – sonli qo’shma buyrug’i bilan tasdiqlangan va akademik litsey va kasb – hunar kollejlari uchun fizika fanidan
|
Курилди: 272, юклаб олинди:167
Курилди: 15, юклаб олинди:8
Курилди: 20, юклаб олинди:6
Курилди: 15, юклаб олинди:7
Курилди: 25, юклаб олинди:12
Курилди: 60, юклаб олинди:10
Курилди: 36, юклаб олинди:9
Курилди: 57, юклаб олинди:15
Курилди: 60, юклаб олинди:24
Курилди: 80, юклаб олинди:27
Курилди: 80, юклаб олинди:25
Курилди: 18, юклаб олинди:6
Курилди: 25, юклаб олинди:12
Курилди: 30, юклаб олинди:7
Курилди: 35, юклаб олинди:11
Курилди: 45, юклаб олинди:14
Курилди: 55, юклаб олинди:8
Курилди: 60, юклаб олинди:13
|